naslovna
forum
vozni red
telefoni
pozadine
stanje
na putevima
|
Pred kraj prošle godine, jedini "kupac" na tenderu
za Srpsku Fabriku Stakla u celini, grčka grupa "Jula", je odustala od gazdovanja. Najveća fabrika šupljeg stakla na Balkanu, ovakva
kakva je, sa tri hiljade radnika i dugovima, koji iznose između 30 i 40 miliona evra, i pored velikog
interesovanja, je samo "mlada za gledanje". Sve pobrojane činjenice su navele ovdašnje staklare da se suoče sa
novim stanjem stvari - prodajom fabrike u delovima. Zato je poslovodstvo
oformilo Komisiju za restuktuiranje, Republička agencija za privatizaciju
podržala, a Vlada Srbije donela odluku o restruktuiranju. Staklara će u narednim mesecima postati, najverovatnije, dobra "udavača",
ali iz tri dela.
Neizmirena potraživanja radnika Srpske fabrike stakla izazvala
su brojna nezadovoljstva, tako da je ovdašnji Opštinski sud prenatrpan sa tri hiljada tužbi. One se odnose na neisplaćene regrese, otpremnine, jubilarne nagrade, neisplaćene razlike
po ugovoru o radu. Za ova radnička nezadovoljstva u praznim džepovima, kriv je sadašnji kolektivni ugovor kojim
su sve te obaveze prema radnicima predviđene, pa sad radnici po tom ugovoru tuže fabriku i na taj način je "potapaju".
Na teritoriji paraćinske opštine uskoro bi trebalo
da počne popis nepokretne imovine u društvenoj i privatnoj svojini,
a prvi put i u državnoj svojini. Popis se sprovodi prvenstveno zbog potrebe planiranja izgradnje opštine u narednom periodu.
Prvi zadatak ovog popisa jeste usklađivanje evidencija Poreske uprave, Direkcije za izgradnju i ostalih javnih preduzeća i ustanova. Drugi zadatak je stvaranje uslova za pravedniju naplatu poreza, samim tim i obezbeđivanje
većih prihoda. Naime, popis nepokretnosti iz 2001. godine pokazao je da je na teritoriji paraćinske opštine
svega 20 odsto imovine oporezovano. To znači da više od šest hiljada
uglavnom poslovnih objekata nije prijavljeno za oporezivanje, što je smanjilo opštinske prihode za 30 do 50 miliona dinara.
Prilikom popisa 2001. godine skoro svi građani prijavili su svoje stambene objekte, ali ne i poslovne. Tu prvenstveno
spadaju veoma luksuzni objekti za stanovanje i poslovni
prostori od po nekoliko hiljada kvadrata, sagrađeni pre 1990. godine. Skoro
dve trećine postojećih objekata nije u evidenciji. To praktično znači,
da u opštini samo siromašni plaćaju porez dok najbogatiji sugrađani to ne čine.
Treći zadatak ovog popisa jeste da omogući da se novac koji stiže od naplate poreza i drugih taksi na teritoriji jedne mesne
zajednice vrati toj mesnoj zajednici, s ciljem da ona raspolaže
tim parama za sopstvene potrebe. Mesne zajednice, na primer, neće tražiti sredstva iz budžeta za zamenu sijalica, već će to same
finansirati. To sada nije moguće jer nije precizno određen priliv sredstava po teritorijama.
Popis nepokretnosti trajaće nekoliko meseci. Biće formirana posebna
popisna komisija. Popis će se raditi u saradnji sa Poreskom upravom,
a početak je uslovljen pripremom baze podataka i obukom popisivača.
Predsednik Skupštine opštine Paraćin Predrag Tomković
raspisao je za 27. februar izbore za Savete mesnih zajednica. Izbore organizuju i sprovode same mesne zajednice u skladu sa
svojim statutima.
Tako će u 40 mesnih zajednica u gradu i selima izbori biti održani neposredno, tajnim glasanjem, dok će samo u Popovcu izbori za članove Saveta mesne zajednice biti sprovedeni na zboru meštana, jer su Popovčani to predvideli svojim statutom.
Za člana Saveta MZ može da se kandiduje svaki punoletni građanin koji ima prebivalište na teritoriji određene MZ i koji prikupi
10 potpisa. Rok za predaju kandidatura je 11. februar, a za objavljivanje
zbirnih lista kandidata 16. februar. Članovi Saveta mesnih zajednica
imaće mandat u naredne četiri godine.
Ministarstvo za privredu i privatizaciju Vlade Republike
Srbije, fabrici industrije tekstila Branko Krsmanović u Paraćinu,
uplatilo je prvu od tri rate , od 13 miliona dinara. Jedan deo sredstava
će biti iskorišćen za pokretanje proizvodnje u konfekciji i
trikotaži, a deo za ugradnju i priključak parnog kotla.
U konfekciji i trikotaži radiće oko 400 radnika, a
priprema se i početak proizvodnje u Rekovačkom pogonu.
 U Mašinsko-elektrotehničku školu u Paraćinu nedavno
je stigla računarska oprema vredna više od 25.000 evra. Škola je bogatija za 27 računara, dobila je i po dva laptopa, projektora,
štampača, ali i skener, aparate za kopiranje i koričenje, kameru,
televizor i video. Stiglo je i pet belih i pet tabli za prezentaciju,
ali i još mnogo prateće opreme i kancelarijskog materijala. Sve je to rezultat učešća ove škole u programu CARDS, u kojem, osim
paraćinske, učestvuje još devet škola u Srbiji. Počelo je uključivanjem škole
u Program reforme srednjeg stručnog obrazovanja, čiji su nosioci Ministarstvo prosvete i sporta, Evropska unija,
preko Evropske agencije za rekonstrukciju, i 55 škola u Srbiji. Pošto je komisija Evropske agencije za razvoj i rekonstrukciju uradila Nacrt programa, za nosioce razvoja u Srbiji odabrano je
pet privrednih oblasti, odnosno obrazovnih profila za koje bi
budući stručnjaci trebalo da se školuju na potpuno nov i drugačiji
način. Na proleće bi ovoj školi trebalo da bude isporučena i oprema namenjena savremenoj radionici za servis automobila, čija se izgradnja
privodi kraju.
Tenderska komisije poništila je tender za prodaju Srpske fabrike stakla u Paraćinu grčkoj grupi
"Jula" jer se, ni posle dve godine, nije izjasnila o
kupovini, prenosi Tanjug.
Slobodan Baletić, direktor paraćinske staklare, objasnio je da je potencijalni kupac iz Grčke imao obavezu da se o kupovini tog preduzeća izjasni
najkasnije do kraja novembra, što nije učinio. On smatra da su Grci samo "kupovali vreme" kako bi posrednim
putem došli do tržišta na Balkanu jer nisu prihvatili nijedan predlog paraćinske staklare za poboljšanje ponude.
Grčka kompanija je, naime, tražila da u staklari od sadašnjih 3.500 radnika, ostane samo 1.200, a nije želela da prihvati dugove
fabrike, ni socijalni program.
Kompanija "AD Trejd grup" namerava da tokom iduće
godine započne izgradnju fabrike mineralne vode u Izvoru, selu kraj Paraćina, gde se inače nalazi glavno izvorište vode sa kojeg se snabdevaju potrošači paraćinske i delom ćuprijske opštine.
Proizvodnja i plasman nove flaširane vode na tržište počeli bi na jesen.
Ono što sledi jeste revizija elaborata, a posle toga će u aprilu početi građevinski radovi i do juna bi trebalo da bude završen
montažni objekat. U prvoj fazi planira se upošljavanje 32 radnika,
dok je za rad fabrike punim kapacitetom potrebno 47 radnika.
Nezadovoljno presudom po kojoj je Tomislav Antić, bivši potpredsednik Skupštine opštine Paraćin, za "aferu 'Hladnjača'" uslovno
osuđen, Opštinsko javno tužilaštvo u Paraćinu žaliće se Okružnom
sudu u Jagodini.
Tužilaštvo Antića tereti za nesavestan rad u službi, jer je zaključivanjem
ugovora o avaliranju menica sa paraćinskom filijalom "JU banke" za kreditiranje AD "Hladnjača natural",
bez skupštinske odluke, oštetio opštinski budžet za više od 10 miliona dinara.
Iako je za ovo krivično delo, predviđena kazna zatvora od šest meseci do pet godina, Antiću je izrečena kazna zatvora
od šest meseci, uslovno na godinu dana.
Blagoje Trajković, policajac paraćinskog OUP-a, u sredu, 24. novembra, posetio je Suzanu Milošević, profesorku svoje maloletne ćerke
S. T., koja pohađa srednju Ekonomsko-trgovinsku školu. Zadržao se tek toliko da popije kafu i preda joj na ruke tačno tri hiljade
dinara. Zapazio je da je profesorka novčanice stavila na krevet. Kada je otišao, profesorku su posetile njegove kolege.
Profesorka je uhapšena. Novčanice koje su nađene na krevetu bile su unapred pripremljene za identifikaciju, odnosno policijskim
rečnikom, banknote koje je Trajković doneo bile su obeležene.
Profesorka je upala u "kriminalističku klopku". Policija je četrdesetdvogodišnju Suzanu Milošević sprovela istražnom sudiji
Opštinskog suda u Paraćinu zbog sumnje da je izvršila krivično delo korupcije u prosveti.
Novi predsednik opstine Paracin je Sasa Paunovic iz
Demokratske stranke.
Broj odbornika po strankama
DS - 18
G17+ - 5
Pokret za selo i grad - 8
DSS - 3
SRS - 10
Snaga Srbije - 3
SPO - 5
SPS - 3
|
|
